Kako je sve krenulo – March Brown (Martovka)

Nastavljamo sa serijom tekstova o našim autorima koji su pisali po ribolovačkim časopisima na teme mušičarenje i izrade mušica u prethodnim godinama. Autor tekstova je Trajko Božinovski.

Jedna od najstarijih mušica, nastala od nepoznatog autora, živi evo preko 400 godina – Martovka. Prvi opis datira od daleke 1681 godine, a pominje je izvesni Charles Cotton. Nešto kasnije 1747 godine mušičar Richard Bowleker piše o njoj i kaže da je mušica br. 1 cele sezone, a posebno u njenoj prvoj polovini kao vlažna mušica.

Otprilike, tako su počinjali svoje tekstove na ovu temu doajeni YU mušičarenja A. Urban i M. Merkaš. Kad se dvojica vrsnih teoretičara i praktičara slože u nečemu onda uopšte ne treba sumnjati u istinu. Svojim napisima u ona bolja vremena značajno su podigli popularnost Martovke i na našim prostorima.

Martovka nimfa
Martovka mokra muha

Dalji tekst je sublimat njihovih preporuka i neka moja razmišljanja.

Ukratko, evo šta kaže entomologija: prirodna mušica pripada skupini jednodnevki iz roda Rhitrogena i Ecdyonurus. Mušičari ih teško razlikuju pošto su međusobno veoma slične, ali to ostavimo entomolozima. Za mušičara je bitno da se prva javlja na početku sezone, a druga pri kraju sezone, kada su njihove imitacije i najuspešnije. Zanimljiva je i činjenica da je ova kreacija veoma dobra kada se na vodi javljaju i tularaši (kedisi), pa se zato može reći i da je univerzalna!

Najbolji opis za kreacije koje se najčešće koriste, po mom mišljenju dao je A. Urban, koristeći lična iskustva

Ja sam izvukao generalna zapažanja:
Telo: kod svih kreacija je dlaka divljeg zeca. Kod spidera i nimfe dodaje se malo narandžastog antrona
Nožice i rep: braon pero jarebice (izuzetak je suva verzija)
Krila: (samo kod originalne verzije) segmenti iz krilnog pera fazana
Rebra: zlatna žica ili žuti konac
Pokrov kod nimfe: segment iz repnog pera ćurana

Kao nimfa, izrađuje se na težim udicama vel. 10÷14 koje se po potrebi i otežavaju. Najinteresantnija je na početku sezone, za vreme hladnijih dana, kada na površini nema aktivnosti. Lovna je tokom cele sezone i tokom celog dana.

Kao mokra, upotrebljava se od sredine marta do sredine maja, a najbolje rezultate daje u sumrak na udicama vel: 10÷12
Ima bezbroj varijacija vlažne martovke, ali slava originala ne tamni, baš naprotiv, prolaskom vremena sve više raste.

Vrlo lepo rade i verzije spidera (mekonoge martovke). Ovde valja pomenuti srebrenu i zlatnu martovku, koje ne imitiraju insekte već ribice. Ovakve potezanke izrađuju se na dužim udicama vel: 6÷10.

Kao suva, isto tako ima brojne varijante. Izrađuje se na udicama vel: 10÷14, a najbolje rezultate postiže u periodu maj – juni.

Na fotografiji je beskrilna verzija, koja umesto krila ima dva gusto namotana svetlo braonkasta pera, a rep od istog materijala, vezano nešto duže i razdvojeno.

Prvobitno, martovka je bila namenjena za lov pastrmke. U novije vreme, na manjim brojevima vel: 16÷20, posebno suve verzije, uspešno se primenjuje i za lov lipljana.
Za pojedine verzije se ne može reći da su bolje ili lošije, već da je svaka dobra u svoje vreme. 

Na kraju valja napomenuti, da je na istu temu, u novije vreme veliki doprinos dao dvojac Dr. G. Grubić i A. Panić. Za one koji bi više hteli da saznaju na istu temu neka potraže starija izdanja „Mušičar“-a u štampanom izdanju. 

Za ovaj prilog sam snimio originalne fotografije iz časopisa.

Trajko Božinovski

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*