Kako je sve krenulo? Goran Vuković

Kako je sve krenulo? Goran Vuković

Nastavljamo sa serijom tekstova o našim autorima koji su pisali po ribolovačkim časopisima na teme mušičarenje i izrade mušica u prethodnim godinama. Autor tekstova je Trajko Božinovski.

Za onaj najplodniji period (kraj sedamdesetih – početak devedesetih prošlog veka) Jugoslovenskog mušičarstva svakako najviše zasluga ima „Velika mušičarska trojka“, kako su u to vreme bili nazvani A. Urban, M. Merkaš i A. Puškadija. Njihove zasluge, po mom skromnom mišljenju, u najkraćem obimu su opisane u prošlim nastavcima ovog serijala.

U ono vreme povremeno su pisali i prenosili svoje znanje i drugi, neosporni autoriteti za to vreme. Neki od njih su pomenuti u uvodu ovog serijala. Mišljenja sam da i za njih treba da se nešto kaže, ali o tom u neku od narednih prilika.

Jedan od takvih entuzijasta, koji nikako ne može da se zaobiđe je GORAN VUKOVIĆ

Goran Vuković – u čemu je njegov doprinos?

Nekoliko njegovih zapisa ću pokušati hronološki da svrstam u jednu celinu. U tretmanu plemenitog ribolova najveći doprinos dao je u opisu bosanskih mušica u izvornom obliku. Koristio je iskustva starih bosanskih majstora. Izrađivali su ih često na samoj vodi – ručno (iz ruke). Na specijalno kovane i savijene čelične igle od komada kudelje ili komada sukna su motali trup mušice. Pravo sa njive u večernjim satima su išli u ribolov. Ovakve grube, čvrste mušice trajale su nekoliko sezona, a odgovarale su današnjim standardima MUSTAD 540 (2-6).

Jedna takva koja se izrađivala još prije II svetskog rata bila je nazvana „Sovjak“, najviše zbog sovinog perja, koje je imitiralo krila. Spada u red univerzalnih muha, kako za pastrmku tako i za lipljena. Za pastrmku je efikasna pred noć i popodne, a lipljen će je uzeti i usred dana.
Druga autohtona kreacija, koja spada u isti red je „Kokoška“.

Evo kako ih je prikazao autor zapisa iz pionirskih dana Sovjak i Kokoška:

Za početak sezone, preciznije za mušičarenje u aprilu G. Vuković je preporučio nekoliko autohtonih mušica.

Izdvojiću samo dve: Crveni oroz i crni prelac

Crveni oroz
Tijelo: žuto crveni poliester
Ringla: oguljeni oroz, gušće namotano
Rep: tri perca oroza žute boje
Nogice: žuto pero oroza
Krila: sivo krilo čvorka
Udica: br.13

Crni prelac
Tijelo: crna svila
Zadak: dva namotaja zlatne lamete
Nogice: crni oroz
Krila: sivo krilo čvorka
Udica: br.13

Po rečima G. Vukovića pastrmka je najbolje uzimala ovakve muhe u zadnjoj sedmici aprila. Počinje da uzima oko 9.00, a to traje sa manjim prekidima sve do 15 ili 16 časova!

Valja pomenuti i „KREJE“ – seriju mušica koja imitira prirodne mušice iz reda jednodnevki. Namenjene su pretežno za lov lipljena, a najbolje rezultate postižu u septembru. Najpoznatije su „prljavo žuta“, „najlonka“, „kreja pozlatuša“ i „kuruzara“. Tako se zovu u okolini Banjaluke. U drugim krajevima verovatno drugačije. No ime nije važno, sve ostalo je mnogo važnije – kaže G.Vuković.

Evo originalne fotografije svih i opisa jedne od njih:

NAJLONKA
V: 13-16
G: braon
R: bez repa
K: sivo krilo od brljka
N: svijetlo žute
T: konusno namotana nit zenske carape,
pa zatim lakirana bezbojnim lakom

Nadam se da će ovaj zapis sa opisima i fotosima u izvornom obliku rehabilitirati pomalo neopravdano zaboravljene autohtone mušice.

 

Za ovaj prilog sam snimio originalne fotografije iz časopisa.

Trajko Božinovski

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*