Jerma

Jerma

OLYMPUS DIGITAL CAMERAJerma – Reka na granici vremena, u džepu Balkana

Pravac pružanja kanjonske kotline ove prelepe reke bio je od davnina važna saobraćajnica u seobi naroda, trgovini, ratovima, istraživačkim i u novije vreme turističkim pohodima. Na svoj sastav sa rekom Ginskom gde tvori Vilinsku reku, Jerma dolazi gotovo pod pravim uglom u odnosu na dalji tok Nišave i njene manje pritoke.

Idući uzvodno, do sela Sukova, teče plodnom ravnicom da bi odmah iza prvog od njenih veličanstvenih manastira ušla u tesnac koji je milenijumima usecala između bregova Vlaške planine i Grebena.

Njen tok u tom delu nema nekih velikih lomova pa mirna i senovita protiče kroz Komje, Gornju Držinu i selo Vlasi. Celim svojim tokom Jerma je izuzetno pristupačna, jer nigde nije udaljena, od odličnog auto puta, više od stotinu metara. Neka vas to ne zavara u pogledu njene divljine jer gusto zarastao tok čuvaju poskoci, veprovi, a nisu retke ni kurjačke loge.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Voda Jerme je ledena i bistra, a potkapine joha i vrba nastanjuju krupni klenovi i pastrmke. Donji deo toka odlikuju šljunkovita i peščana dna, a svaki zaton krasi izbelelo oboreno deblo kao danak strašnim mutnicama koje umeju da naiđu koritom.

Jerma u klisuri

Naizgled mirna Jerma kod sela Vlasi udara u veličanstven, 1.000m visok, zid krečnjačkog masiva, Greben. Zapenušana i bukovita skače preko ogromnih kamenih blokova deleći planinu dubokom i fascinantnom kanjonskom dolinom u čijem se središtu nalazi biser srednjevekovnog graditeljstva i duhovnosti, manastir Sveti Jovan Bogoslov kraj Poganova. Pored obnavljanog manastira i predivnog ambijenta hrastovih šuma kraj bistre reke stoji i odličan restoran “Ribarski susret” sa velikim pristupačnim parkingom. U neposrednoj blizini ovih objekata počinje i drugi deo klisure sa najatraktivnijim ribolovačkim terenima. Rekordni ulovi potočnih pastrmki u ovom delu u najboljim sezonama dostizali su ponekad i 3kg sa dužinom riba preko 55cm.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ovakvi ulovi mušičarski su ostvarivi u trenucima kada vodostaj, sezona i doba dana dozvoljavaju upotrebu strimera. Na ovom delu toka Jerme, u dužini od 3km, je dozvoljeno samo mušičariti. Velike i teške nimfe drugi su saveznik u prevari jermanskih pastrmki. Ovde se riba pretežno drži dna loveći gamaruse, nimfe insekata i mlađ pratećih vrsta riba.

jerma4-nimfe

Aktivnost na površini možete očekivati samo za masovnog rojenja Ephemere vulgate koja vas mogu iznenaditi svojom majskom brojnošću, takođe i u doba julskih izletanja žute kamenjarke, kao i bilo kakvog masovnog pokreta neke od brojnih vrsta jednodnevki preko cele godine. Iako mogućnost postoji, mi smo se u površinsku aktivnost pastrmki u Jermi uverili svega nekoliko puta za desetak godina permanentnog lova na njoj u svim delovima sezone. Stoga vam ipak preporučujemo da početak svakog lova na ovoj reci započnete nimfom ili strimerom. Primetili smo da Jerma nije reka masovnih pokreta tularaša, poput tokova sa susedne Stare planine, ali i oni imaju svoje dane. Pogotovo u trenucima rojenja Hydropsyche tularaša te i njih morate uračunati u lovačku kalkulaciju, krajem maja i u junu.

Jerma u kotlini

Nakon izlaska iz tesnaca Odorovačkog ždrela Jerma ulazi u kotlinu kakvom teče sve od svog ulaska u Srbiju kod sela Petačinci. Smenjuju se brzaci i po koji stenoviti vir na dodiru kotline i brda, tako da svojim krupnim kamenjem i brzim tokom počinje ličiti na pravu planinsku reku. Guste bukove šume smenjuje hrast i nagoveštavaju prelazak granice od 600m n.v., dok put i dalje prati tok. Pred selom Trnsko Odorovce još uvek ste na asfaltu, ali on, iza velikog mosta na ulasku u selo, nastavlja ka Zvonačkoj Banji i jedinoj salmonidnoj pritoci Jerme, Rakitskoj reci.

jerma1

Ona se kao nož zabila u masiv Ruja i Vetren planine čuvajući u svojim malim virovima vižljaste crne pastrmčice koje sa prolećnim mutnicama silaze u Jermu, oko Odorovca. Najlepši i najpristupačniji tereni za mušičarenje nalaze se baš u ovom delu reke, gde ona protiče kroz čiste otvorene livade presečene šumarcima leske i vrbe. Ukoliko želite da vidite prvih 12km toka ove reke, nakon što ona uđe iz bugarskog Znepolja u Srbiju, morate pre mosta u Odorovcima skrenuti levo na makadam koji prati reku sve do same granice. Sa bugarske strane put je već urađen po standardima regionalnog saobraćaja, a samo dogovor i desetak kilometara asfalta nedostaju do realizacije ideje o graničnom prelazu za putnički saobraćaj. Turisti južne i centralne Srbije, čije je odredište severoistočna Grčka, ali i prelepi jug Bugarske sa Rilom i Rodopima, bi dosadašnju sofijsku rutu skratili za preko 120 km i izbegli česte gužve sa teretnjacima. Ova ideja iz osamdesetih godina prošlog veka će pridruživanjem preostalih balkanskih država EU valjda dočekati realizaciju negde u tekućem 21. veku.
Nekih tridesetak kilometara južnije od budućeg prelaza i nekoliko kilometara iznad sela Strezimirovce, gde ulazi u Bugarsku, Jerma izvire na severnim obroncima Vlasine Stojakovićeve. Cedi se iz tresava i sakuplja manje potoke iz kamenitih vododerina, a riblje naselje je oskudno i retko. Tekući ka Trnu prihvata manje potoke i počinje ličiti na rečicu; nastavlja Znepoljem ka Srbiji primajući sa desne strane dva jaka potoka koji se sa Ruja sunovraćuju u nju. Ovaj divlji i neprohodni predeo liči na sibirsko mrestilište lososa, svojim isprepletanim bršljanima i rekom punom poleglih bukava, divoleske i vrba pravi je rasadnik krupne pastrmke. Tereni oko Petačinaca, iako sistematski pražnjeni svake sezone, sa svakim novim prolećem imaju mnogo iznenađenja za mušičare. Ne budite iznenađeni tragovima ribolovaca i vrbama okićenim plovcima, ovde je lov pastrmke životinjskim mamcima deo folklora, a ubeđivanje kolega u neisplativost dvoličnosti, uzaludan posao. Iako na svakom koraku možemo pronaći manje ili veće tragove nemara Jerma je još uvek čista reka velikog potencijala. Naseljena je sojem pastrmki dunavskog sliva koje u njoj obitavaju od vajkada ali je gornja granica njenog prostiranja bio uliv pominjane Rakitske reke.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Krajem osamdesetih u nekoliko navrata je u svom Bugarskom delu poribljena pastrmkama iz mrestilišta sa sliva reke Strume. Egejska pastrmka naglo se počinje primećivati negde oko 1995. godine da bi danas, pokazujući veliku prilagodljivost, naseljavala i stotinu kilometara nizvodnije terene, čak do samog grada Niša. Na opravdanost ribolovačke radosti senku bacaju upozorenja ljudi od struke koji ukazuju na moguće posledice naseljavanja invazivnog egejskog soja. Eventualno mešanje gena sa autohtonim dunavskim i menjanja genetskih zapisa usađenih njihovim eonskim vajanjem, mogu kod cele populacije pastrmki Nišave sa pritokama dovesti do nepredvidljivih promena. Možda će novi soj zadržati najbolje od oba i uspeti u opstanku, ali je sigurno da sa omiljenom ribljom vrstom treba postupati po principima koje je nauka davno ustanovila. Nažalost mi smo po njihovom primenjivanju u gazdovanju rekama (a to se odnosi i na Jermu) daleko iza standarda u toj oblasti.
Bez obzira na sive tonove sa kraja ovog teksta pozivamo vas da posetite ovaj džep starog Balkana sa svim njegovim osobenim bojama, zvukovima i mirisima. Upoznajte, družite se i mušičarite sa ljudima stvorenim od vode i peska sa obala njegovih reka i već prema volji, tu pronađite svoj Kavkaz, Sibir ili Oregon. Skrenite ka njima desno, velikom tablom jasno označenim putem, na trinaestom kilometru od Pirota ka Bugarskoj granici.

Goran Grubić i Aleksandar Panić,
novembar 2007.