Istorija mušičarenja – Poganovski mušičar

Istorija mušičarenja – Poganovski mušičar

Isus_Jovan_ribolovacIstorija mušičarenja – Poganovski mušičar

Neverovatna lepota fresaka manastira Sveti Jovan koji je u svom veku doživeo nekoliko velikih poplava i razaranja, uvek su nanovo izranjale u svom punom sjaju, ali jedan mali detalj posebno privlači našu pažnju.

Krajnje neuobičajeno za scene fresaka, propisanih u to vreme veoma strogim crkvenim pravilima, na jednoj od njih je slika ribolovca koji sa štapom u rukama i malom korpom pored nogu sedi na obali reke i peca.
Sa velikom preciznošću srednjevekovni umetnik je naslikao i čitav mali svet reke i rečnog dna: ribe, rakove, školjke i larve insekata. Sve ovo ne bi bilo tako neuobičajeno da reka sa freske nije Jordan i da glavna scena freske nije krštenje Isusa Hrista. Suočeni sa ovim činjenicama ne morate biti ribolovac, a da sebi ne postavite neka pitanja.
Da li je umetnik želio da stavljanjem detalja iz svakodnevnog života na ključnu biblijsku scenu, prenese najvažniju poruku hrišćanstva izgubljenu tokom dvadeset vekova njegovog postojanja, da li je slikar i sam bio ribolovac, pa je na ovaj način stavio svojevrstan potpis svog dela ili je samo živopisan prizor koji je često viđao na obalama obližnje Jerme.

skica_freskeU nedostatku čvršćih dokaza i dalje ćemo slediti logiku i verovati da su živopisci, poreklom iz Janjinske oblasti u Grčkoj – vrlo blizu Imatije, oblasti koju Elijan navodi kao prapostojbinu mušičarenja, preneli na zidove manastira prizore koje su poneli u sećanju iz rodnog kraja, sretali tokom puta ili možda zatekli na obalama Jerme. Deo freske sa scenom ribolovca kraj reke Jordan (Jerme) trenutno je u procesu restauracije.

Iskreno se nadamo da će uskoro zasijati sjajem koji je imala pre mnogo vekova i nastaviti da nas inspiriše na razmišljanje o generacijama ribolovaca koji su uživali sa ribolovačkim štapom u rukama davno prije nas.

Autori teksta: Goran Grubić i Aleksandar Panić