Intervju sa bivšim predsednikom RZS-a Borutom Jeršeom

Intervju sa bivšim predsednikom RZS-a Borutom Jeršeom

140 godina ORGANIZOVANOG RIBARSTVA i 80 godina NOVINE RIBIČ

Od uredništva lista RIBIČ smo dobili pravo na prevod i prenos intervjua sa Borutom Jeršeom koga u celosti prenosimo na Portal Mušičar

Od Zakona o slatkovodnom ribarstvu do promocije slovenačkog ribarstva u inostranstvu (naslov)

Borut Jerše, visokoškolski diplomirani ekonomista, vodio je Ribarski savez Slovenije (RZS) od 1994. do 2012. U zanimljivom razgovoru poverio nam je neka sećanja sa svojih ribarskih početaka, izazove upravljanja RZS u to vreme, svoje viđenje današnjih izazova. u ribarstvu i ne manje važno o dostignućima tokom upravljanja našom krovnom ribarskom organizacijom.

Mlađi ribari vas verovatno poznaju kao redovnog dopisnika glasila Ribič. Kako biste se inače opisali?

Jako volim da se družim sa ribarima i da opisujem i objavljujem aktuelna pitanja iz ribolova. Tačno je da me naročito mladi verovatno poznaju kao autora nekih tekstova za naš stručni bilten RIBIČ. Ali i ranije sam bio aktivan u ribolovu.

Rođen sam 10. avgusta 1950. godine u Ljubljani. Posle završene osnovne škole, završio sam Bežigradsku gimnaziju u Ljubljani 1969. godine. Godine 1976. diplomirao sam na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani. Imam fakultetsku diplomu ekonomije.

Od 1. decembra 1974. do 30. septembra 1991. bio sam zaposlen na ljubljanskom izložbenom i kongresnom centru, gde sam bio prvo menadžer projekta, zatim komercijalni direktor, pomoćnik generalnog direktora, a zatim generalni direktor. Od 1. oktobra 1991. do 25. maja 1998. godine bio sam zaposlen na Ljubljanskom velesajmu d.d. u Ljubljani kao generalni direktor i predsednik Upravnog odbora.

Od 01.10.1998. godine do penzionisanja 2008. godine radio sam kao samostalni preduzetnik sa poslovnom delatnošću poslovnog savetovanja i posredovanja. Aktivno govorim engleski i francuski i pasivno nemački. Oženjen sam, imam dve ćerke.

Kakvi su bili vaši ribolovački počeci?

U mladosti me je veoma privlačio ribolov. Kada sam završavao osnovnu školu, moj komšija Rudi Kosmač, entuzijastični slatkovodni ribolovac, upisao me je među omladince RD Barje i poklonio mi prvi štap za pecanje. Nažalost, nije bilo pravih mogućnosti za ribolov tokom srednje škole i fakulteta. Ponovo sam se prijavio kao ribar početkom 1990-ih.

RD Kranj, gde sam položio i ispit za pecaroša, upisao sam 1980. godine.

Koji je vaš omiljeni način pecanja?

Već kada sam počeo da se bavim pecanjem, najviše me je privuklo mušičarenje, ne samo kao način pecanja, već i kao živi kontakt sa prirodom, vodom i ribom. Upravo u vreme kada sam počeo da pecam na mušicu, knjiga koju je napisao dr. Tomo Korošec, dr. Božidar Voljč, dr. Jože Ocvirk i Lucijan Urbančič. Ova knjiga me je potpuno obuzela, čitao sam je na dušeku. Kao čisti mušičar početnik, u njoj sam našao mnoge odgovore na svoja pitanja, baš sam želeo da upoznam autore. Svoju želju sam poverio Miranu Svetini, koji je bio urednik Ribiča, sa kojim smo se sreli. Zaista me je upoznao sa autorima knjige. Postali smo dobri prijatelji sa njima. Vrlo rano sam se okušao i u vezivanju sopstvenih veštačkih mušica, a Feri Možina me je upoznao sa tajnama vezivanja. Kasnije sam povremeno pokušavao i sa drugim načinima pecanja, posebno sa štukom i mladicom, ali još nisam uspeo da uhvatim mladicu. Počeo sam da pecam štuku sa potezankama, i to prilično uspešno.

Kako ste se upoznali radeći u RZS?

1984. godine, kada sam radio na Gospodarskom razstavišču, pokrenuo sam inicijativu da zajedno sa Ribiškim savezom Slovenije na Gospodarskom razstavišču u Ljubljani organizujemo 1. Slovensko ribiško seme, kao prezentaciju zaštite, uzgoja i ribolova, a pre svega kao prijatno druženje ribara. Privukli smo učešće prodavnica i pojedinačnih proizvođača pribora i opreme za pecanje, kao i ribarske struke. Potom smo zajedno uspešno razvijali sajam u Ljubljani, a kasnije i u Kranju do 2002. godine, kada je Kranjski sajam zatvorio svoja vrata i sajam se preselio u Gornju Radgonu.

Koji su bili vaši počeci u vođenju RZS-a?

Upravu sam preuzeo od Borisa Dolničara. Sindikat je organizovan, naši prethodnici su dosta radili kada su 1991. godine osnovali RZS u okviru nezavisne Slovenije. Stvorili su veoma povoljnu klimu za prelazak na novi aranžman slatkovodnog ribarstva. Slovenački ribari su s pravom očekivali da će država RZS i slovenački slatkovodni ribari obezbediti mesto u društvu koje nam po važnosti našeg rada i misije koju obavljamo pripada. Odmah smo s entuzijazmom prionuli na posao.

Da bismo olakšali naša objašnjenja, odmah smo pristupili izradi dokumenta Strategija razvoja slatkovodnog ribarstva u Sloveniji i usvojili ga 1996. godine. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i hrane imenovalo je ekspertsku grupu za pripremu nacrta novog Zakona o slatkovodnom ribarstvu. do usvajanja zakona aktivno učestvovati. Nastavili smo da aktivno predstavljamo ulogu i značaj organizacije ribarstva u novim uslovima, kako među političkim partijama, tako i u javnosti.

Šta je bio centralni zadatak tokom Vašeg predsedavanja?

Za budućnost slovenačkih slatkovodnih ribara od vitalnog je značaja bio novi Zakon o slatkovodnom ribarstvu, koji je usvojen 2006. godine i koji je zamenio stari iz 1976. godine, koji je nastajao skoro deset godina. U njemu smo uspešno afirmisali naše najvažnije interese. Uspeli smo da sve ribarske porodice potpišu sa državom ugovore o koncesiji na 30 godina. To nije bilo lako, jer su se u to vreme sve više javljali preduzetnički interesi i kapitalni zahtevi za privatizaciju slovenačkih voda. Ipak, prevagnuli su argumenti slovenačkih slatkovodnih ribara da su sve ribarske porodice, i profesionalno i organizaciono, osposobljene da ubuduće upravljaju vodenim svetom, ne samo u korist samog sportskog ribolova, već i cele slovenačke privrede. Na osnovu novog zakona, blagovremeno smo regulisali i svoj statut, kako bi RZS mogao nesmetano da funkcioniše. U statutu, koji smo usvojili 2007. godine, uzeli smo u obzir želju RD da to budu direktno članovi RZS-a, a ne više preko ZRD, kao što je to bio slučaj do tada.

Koja su važna dostignuća RZS-a tokom vašeg mandata?

Najvažniji je Zakon o slatkovodnom ribarstvu iz 2006. godine, kojim smo, kako je rečeno, uspešno afirmisali svoje najvažnije interese i uspeli da obezbedimo da sve ribarske porodice potpišu sa državom ugovore o koncesijama na 30 godina i imaju status javnog interesa po Zakonu o ribarstvu. Aktivno smo učestvovali u pripremi svih novih zakona iz oblasti našeg rada, koji su nastali u tom periodu: Zakona o vodama, usvojenog 2002. godine, Zakona o udruženjima i Zakona o slatkovodnom ribarstvu, koji su usvojeni 2006. godine.

Veoma značajno dostignuće je i to što je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i prehrane RZS-a dalo koncesiju za stručno osposobljavanje i polaganje ispita za vlasnike, operatere elektro ribolova i ribolovce i što je RZS 2007. godine priznao status od javnog interesa u zaštiti prirode. To znači da smo i mi bili u prilici da budemo aktivni učesnici u svim pitanjima vezanim za očuvanje prirode.

Za ovo vreme ostvarili smo značajne međunarodne veze, SBS je postao punopravni član EAA – European Fisheries Alliance, koja se bavi slatkovodnim ribarstvom, ribom i zaštitom životne sredine, i ARGEFA, asocijacije ribarskih organizacija alpskih zemalja. Uspostavili smo saradnju i između ribarskih organizacija novih zemalja bivše Jugoslavije, a produbili smo saradnju sa Hrvatskim savezom slatkovodnih ribara u oblasti pograničnih voda Slovenije i Hrvatske.

Veliku pažnju smo posvetili i promociji ribolovnog turizma u Sloveniji, posebno u inostranstvu, jer nam svake godine dolazi sve više stranih ribara. Zajedno sa Turističkom zajednicom Slovenije i Zavodom za ribarstvo pripremili smo dve brošure na 5 jezika, Ribolov na rekama i jezerima Slovenije i Fly Fishing u Sloveniji, i uspešno se predstavili na brojnim sajmovima ribarstva u zemlji i inostranstvu.

Koji su to uspesi vašeg predsednikovanja na koje ste ponosni?

U to vreme nam je uvek bilo pred očima da svojim radom nastavimo bogatu tradiciju organizovanog ribolova u Sloveniji, u kojoj se gradilo požrtvovano više generacija. Novim Zakonom o slatkovodnom ribarstvu iz 2006. godine i uspešnim potpisivanjem koncesionih ugovora svih RD sa državom na period od 30 godina, postavljeni su čvrsti temelji za rad naše ribarske organizacije.

Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez visokostručnog osoblja i podrške stručne službe, koja je svesrdno bila posvećena slatkovodnom ribolovu. Svojim radom dokazali su moć RZS-a kao značajne nevladine organizacije, kojom ne vlada interes kapitala, već posvećenost slatkovodnom ribolovu i prijateljskim odnosima. Veoma sam ponosan na njih i njihov rad i zahvalan sam im na trudu i saradnji.

Veliku pažnju posvetili smo i našem stručnom biltenu Ribič, koji je izuzetno važna spona između krovne organizacije i njenih članova. Nadam se da smo za ovo vreme uspeli da kroz rad sa mladima prenesemo ljubav prema prirodi, vodi i ribljem životu. Da je regulisanje ribolova u našoj zemlji ispravno, potvrđuje dobro stanje autohtonih ribljih vrsta i ribolova, koji je na višem nivou u odnosu na druge zemlje koje imaju drugačije regulisano slatkovodno ribarstvo, a to potvrđuju i mnogi strani ribari iz širom sveta dolazi nam još više.

Sa kojim problemima se RZS suočio u oblasti zaštite prirode, voda i vodenog sveta?

Tokom svog mandata težili smo čistim vodama. Borili smo se protiv nekontrolisanog mešanja u njih, negativnog uticaja HE i MHE, za dosledno poštovanje izgradnje ribljih staza i protiv zagađenja i za dosledno poštovanje zakonske regulative. Među ribarima je porasla svest o očuvanju prirode ne samo o značaju čiste vode za život u njima, već i o značaju zdrave vode za piće. Nažalost, po mom mišljenju investitori HE, MHE, kao i država, poneli su se veoma bahato. Dobar primer je HE Boštanj, gde nismo uspeli da u projekte i izgradnju uvrstimo riblju stazu, čime smo prekršili dva slovenačka zakona i Evropsku okvirnu direktivu o vodama. Uspeli smo samo u HE Blanka. Pripremili smo nekoliko stručnih konsultacija, a povodom 130 godina organizovanog ribolova u Sloveniji, konferenciju Life Leads. Samostalno smo započeli inventarizaciju zagađivača vode u okviru kampanje Katastar zagađenja i kasnije, zajedno sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, nekoliko godina uspešno radili na Registru malih zagađivača, koji je takođe delimično finansirano od strane MSPP. Vlada je 2010. godine kroz bočna vrata pokušala da uključi gornje Posočje u oblast izgradnje HE kroz izmene i dopune Zakona o energetici. Mi ribari smo ostvarili važnu pobedu kada smo uz podršku evropskih nevladinih organizacija EAA, čiji smo bili članovi, i WWF-a uspeli da sprečimo ovu nameru.

Kako biste uporedili tadašnju situaciju u slatkovodnom ribolovu sa današnjom?

Zadaci sa kojima se danas nalazi RZS po mnogo čemu su slični onima sa kojima smo se suočavali: zaštita životne sredine i voda, odgovorno upravljanje životom riba, briga o autohtonim vrstama riba, stručno obrazovanje članova, rad sa mladima, razvijanje drugarstva. Međutim, društvena situacija je verovatno još teža nego što je bila u naše vreme. Nažalost, društvo još uvek nije dovoljno svesno značaja prirode, čistih voda i života u njima za zdravlje ljudi. Nažalost, pogoršavaju se i uslovi za rad nevladinih organizacija.

Kako gledate na trenutne probleme i situaciju u ribarstvu sa kojima se suočava slovenačko slatkovodno ribarstvo, kao što su zagrevanje vodotokova, ptice koje jedu ribu i slično?

Trenutno je pitanje vodotoka veoma aktuelno. Problemi sukoba između ptica koje jedu ribu i ribe provlače se od našeg vremena. Uz veliki trud i puno strpljenja, uspeli smo da pristupimo rešavanju problema kormorana. U tom periodu uložili smo mnogo energije u pokretanje konstruktivnog dijaloga sa Društvom za posmatranje i proučavanje ptica Slovenije (DOPPS). Uspeli smo da se dogovorimo o zajedničkom prebrojavanju kormorana, što je bio osnov za preduzimanje svih mera za plašenje i odstrel. Ipak, i dalje postoji problem sivo-belih čaplji, signalni rak, kojima se u poslednje vreme pridružio i sukob sa vidrama, koje su se veoma namnožile i proširile skoro po celoj Sloveniji. Posebno su destruktivni svi grabljivici u manjim tokovima koji se razmnožavaju. Ribe još uvek nisu ravnopravne, iako su ugroženije od ptica koje jedu ribu.

Šta mislite da je važno za dalji rast organizacije ribarstva?

Svakako moramo da nastavimo bogatu tradiciju i tradiciju svih generacija koje su za 140 godina gradile slovenačko slatkovodno ribarstvo, ojačati drugarstvo i prijateljstvo između nas, ribara, kako u okviru RD tako i na nivou RZS. Još više pažnje treba posvetiti našim aktivnostima očuvanja prirode, jer bez čiste vode u njima neće biti života. Vreme u kome živimo još uvek pogoduje grubim zadiranju u prirodu i vodu, gde je profit daleko na prvom mestu. Nažalost, značaj čiste prirode i života u njoj još uvek je nedovoljno usidren u svesti našeg društva. Biće nam veoma važno da pronađemo sve istomišljenike, na prirodu orijentisane organizacije civilnog društva i da se još tešnje povežemo sa njima. Pre svega, među mladima ćemo naći naslednike koji će, pored sve napornijeg redovnog rada, naći dovoljno ljubavi za volontiranje u slatkovodnom ribolovu i nastaviti rad u ribarskoj organizaciji.

Šta najviše volite da radite što nije nužno povezano sa pecanjem?

Supruga i ja rado provodimo slobodno vreme sa porodicama naših ćerki, posebno sa unukama. Trudim se da što više vremena odvojim za rad u polju i bašti. Rad sa zemljom i biljkama me smiruje. Volim i da idem u prirodu, berem lekovito bilje i pečurke.

Uredništvo

Original slovenački list Ribič broj 11. iz 2021.

140 let ORGANIZIRANEGA RIBIŠTVA in 80 let GLASILA RIBIČ

Intervju z nekdanjim predsednikom RZS Borutom Jeršetom (nadnaslov)

Od Zakona o sladkovodnem ribištvu do promocije slovenskega ribištva v tujini (naslov)

Borut Jerše, po izobrazbi univerzitetni diplomirani ekonomist, je Ribiško zvezo Slovenije vodil od leta 1994 do leta 2012. V zanimivem pogovoru nam je zaupal nekaj spominov iz svojih ribiških začetkov, o izzivih vodenja RZS tistega časa, o njegovih pogledih na današnje izzive v ribištvu in nenazadnje o dosežkih tekom vodenja naše krovne ribiške organizacije.

Ribiči mlajše generacije vas verjetno poznajo kot rednega dopisnika glasila Ribič. Kako bi se opisali sicer?

Zelo rad se družim z ribiči ter opisujem in objavljam aktualno ribiško problematiko. Res je, da me predvsem mlajši verjetno poznajo kot pisca nekaterih prispevkov za naše stanovsko glasilo. A v ribištvu sem bil dejaven že prej.

Rodil sem se 10. avgusta 1950 v Ljubljani. Po končani osnovni šoli sem leta 1969 končal Gimnazijo Bežigrad v Ljubljani. Leta 1976 sem diplomiral na univerzitetnem študiju Ekonomske fakultete v Ljubljani. Po izobrazbi sem univerzitetni diplomiran ekonomist.

Od 1. decembra 1974 do 30. septembra 1991 sem bil zaposlen na Gospodarskem razstavišču v Ljubljani, kjer sem bil najprej projektni vodja, potem komercialni direktor, pomočnik glavnega direktorja in nato glavni direktor. Od 1. oktobra 1991 do 25. maja 1998 sem bil zaposlen na Ljubljanskem sejmu d.d. v Ljubljani kot glavni direktor in predsednik uprave.

Od 1. oktobra 1998 do odhoda v pokoj leta 2008 sem deloval kot samostojni podjetnik s poslovno dejavnostjo poslovnega svetovanja in posredništva. Aktivno obvladam angleščino in francoščino, pasivno pa nemščino. Sem poročen, imam dve hčerki.

Kakšni so bili vaši ribiški začetki?

Ribolov me je zelo privlačil že v mladih letih. Ko sem končeval osnovno šolo, me je sosed Rudi Kosmač, navdušen sladkovodni ribič, vpisal med mladince RD Barje in mi tudi poklonil prvo ribiško palico. Med šolanjem na gimnaziji in fakulteti žal ni bilo pravih priložnosti za ribolov. Ponovno sem se med ribiče zapisal spet v začetku devetdesetih let prejšnjega stoletja.

V RD Kranj, kjer sem opravil tudi izpit za ribiča, sem se vpisal leta 1980.

Kateri način ribolova vam je najljubši?

Že v času, ko sem začel z ribolovom, me je najbolj pritegnilo muharjenje, ne le kot način ribolova, ampak tudi kot živ stik z naravo, vodo in ribami. Prav v času, ko sem začel muhariti, je leta 1980 izšla knjiga, ki so jo napisali dr. Tomo Korošec, dr. Božidar Voljč, dr. Jože Ocvirk in Lucijan Urbančič. Ta knjiga me je povsem prevzela, prebral sem jo na dušek. Kot čisti muharski začetnik sem v njej našel številne odgovore na moja vprašanja, zelo sem si želel spoznati avtorje. Svojo željo sem zaupal Miranu Svetini, ki je bil urednik Ribiča, s katerim sva se poznala. Res me je spoznal z avtorji knjige. Z njimi smo postali dobri prijatelji. Zelo zgodaj sem se preizkusil tudi v vezavi lastnih umetnih muh, v skrivnosti vezave me je uvedel Feri Možina. Pozneje sem se občasno preizkusil tudi v drugih načinih ribolova, predvsem lovu ščuke in sulca, vendar sulca doslej še nisem uspel ujeti. Ščuke pa sem začel loviti s potezankami in to kar uspešno.

Kako ste se srečali z delom v RZS?

V letu 1984, ko sem delal na Gospodarskem razstavišču, sem dal pobudo, da smo skupaj z Ribiško zvezo Slovenije na Gospodarskem razstavišču v Ljubljani organizirali 1. Slovenski ribiški semenj, kot predstavitev varstva, gojitve in lova rib, predvsem pa kot prijetno druženje ribičev. K sodelovanju smo pritegnili tako trgovine in posamezne proizvajalce ribiškega pribora in opreme, kot tudi ribiško stroko. Sejem smo potem skupaj uspešno razvijali naprej v Ljubljani in kasneje tudi v Kranju vse do leta 2002, ko je Kranjski sejma zaprl svoja vrata, sejem pa se je preselil v Gornjo Radgono.

Kakšni so bili vaši začetki vodenja RZS?

Vodenje sem prevzel od Borisa Dolničarja. Zveza je bila urejena, naši predhodniki so opravili veliko delo, ko so leta 1991 postavili RZS v okviru samostojne Slovenije. Ustvarili so zelo ugodno klimo za prehod na novo ureditev v sladkovodnem ribištvu. Slovenski ribiči smo upravičeno pričakovali, da bo država RZS in slovenskim sladkovodnim ribičem zagotovila mesto v družbi, ki nam pripada glede na pomen našega dela in poslanstvo, ki ga opravljamo. Takoj smo se zavzeto lotili dela.

Da bi lažje pojasnjevali svoja stališča, smo se takoj lotili priprave dokumenta Strategija razvoja sladkovodnega ribištva v Sloveniji in ga sprejeli leta 1996. Ministrstvo za kmetijstvo, gozdarstvo in prehrano je imenovalo strokovno skupino za pripravo osnutka novega Zakona o sladkovodnem ribištvu, kjer smo ves čas, do sprejema zakona, aktivno sodelovali. Nadaljevali smo z aktivnim predstavljanjem vloge in pomena ribiške organizacije v novih pogojih, tako med političnimi strankami, kot v javnosti.

Katera je bila osrednja naloga v času vašega predsedovanja?

Za prihodnost slovenskih sladkovodnih ribičev je bil življenjskega pomena nov Zakon o sladkovodnem ribištvu, ki je bil sprejet leta 2006 in je nadomestil starega iz leta 1976. Nastajal je skoraj deset let. V njem smo uspešno uveljavili svoje najpomembnejše interese. Uspeli smo, da so vse ribiške družine z državo podpisale 30 letne koncesijske pogodbe. To ni bilo lahko, saj so se v tistem času vse bolj pojavljali podjetniški interesi in zahteve kapitala po privatizaciji slovenskih voda. Prevladali pa so argumenti slovenskih sladkovodnih ribičev, da so vse ribiške družine, tako strokovno kot organizacijsko, usposobljene, da tudi v prihodnje upravljamo z vodnim življem, ne le v korist samega športnega ribolova, ampak celotnega slovenskega gospodarstva. Na osnovi novega Zakona smo tudi pravočasno uredili svoj statut, tako da je RZS lahko nemoteno delovala. V statutu, ki smo ga sprejeli leta 2007, smo upoštevali željo RD, da so te neposredno članice RZS, ne več preko ZRD, kot je bilo to dotlej.

Kateri so pomembni dosežki RZS v času vašega mandata?

Najpomembnejši je Zakon o sladkovodnem ribištvu iz leta 2006, v katerem smo, kot rečeno, uspešno uveljavili svoje najpomembnejše interese in uspeli, da so vse ribiške družine z državo podpisale 30 letne koncesijske pogodbe ter imajo status delovanja v javnem interesu na osnovi omenjenega zakona. Aktivno smo sodelovali v pripravi vseh novih zakonov, ki so bili vezani na področje našega dela in so nastajali v tistem obdobju: Zakona o vodah, sprejetega leta 2002, Zakona o društvih in Zakona o sladkovodnem ribištvu, ki sta bila sprejeta leta 2006.

Zelo pomemben dosežek je tudi, da je Ministrstvo za kmetijstvo, gozdarstvo in prehrano RZS podelilo koncesijo za strokovno usposabljanje in izpite za gospodarje, izvajalce elektroribolova in ribiške čuvaje ter da je država RZS leta 2007 priznala status delovanja v javnem interesu na področju ohranjanja narave. To pomeni, da smo bili lahko aktivni udeleženci tudi v vseh zadevah, ki so povezani z ohranjanjem narave.

V tem času smo dosegli pomembne mednarodne povezave, RZS je postala polnopravna članica EAA – Evropske ribiške alianse, ki se ukvarja s problematiko sladkovodnega ribištva, rib in varstva okolja, in ARGEFA, zveze ribiških organizacij alpskih držav. Vzpostavili smo tudi sodelovanje med ribiškimi organizacijami novih držav na področju bivše Jugoslavije, poglobili pa smo tudi sodelovanje s Hrvaško zvezo sladkovodni ribičev na področju mejnih voda med Slovenijo in Hrvaško.

Veliko pozornost smo posvetili tudi promociji ribolovnega turizma v Sloveniji, posebej v tujini, saj je k nam prihajalo vsako leto več tujih ribičev. Skupaj s Slovensko turistično organizacijo in Zavodom za ribištvo smo pripravili dve brošuri v 5 jezikih Ribolov na rekah in jezerih Slovenije in Muharjenje v Sloveniji in se uspešno predstavili na številnih ribiških sejmih doma in v tujini.

Kateri so tisti uspehi vašega predsedovanja, na katere ste ponosni?

V tistem času nam je bilo vedno pred očmi, da moramo s svojim delom nadaljevati bogato tradicijo organiziranega ribištva na Slovenskem, v katero je bilo vgrajeno požrtvovalno delo več generacij. Z novim Zakonom o sladkovodnem ribištvu iz leta 2006 in uspešnim podpisom koncesijskih pogodb vseh RD z državo za obdobje 30 let so bili postavljeni solidni temelji za delo naše ribiške organizacije.

Seveda vse to ne bi bilo možno brez visoko strokovno usposobljenih sodelavcev in podpore strokovne službe, ki so bili z vsem srcem predani sladkovodnem ribištvu. S svojim delom so dokazali, kakšna je moč RZS kot pomembne nevladne organizacije, ki ji ne vlada interes kapitala, ampak predanost sladkovodnemu ribištvu in tovariški odnosi. Nanje in na njihovo delo sem zelo ponosen in hvaležen sem jim za njihovo delo in sodelovanje.

Veliko pozornosti smo posvečali tudi našemu stanovskemu glasilu Ribič, ki je izjemno pomembna vez med krovno organizacijo in člani. Upam, da smo v tem času uspeli s svojim delom z mladimi nanje prenesti ljubezen do narave, voda in ribjega življa. Da je ureditev ribištva pri nas prava, nam potrjujejo dobro stanje domorodnih ribjih vrst in ribolov, ki je primerjalno z drugimi državami, ki imajo sladkovodno ribištvo urejeno drugače, na višjem nivoju in nam to potrjujejo tudi številni tuji ribiči z vsega sveta, ki v vedno večjem številu prihajajo k nam.

S katerimi problemi se je soočala RZS na področju varovanje narave, voda in vodnega življa?

Ves čas mandata smo si prizadevali za čiste vode. Borili smo se proti nekontroliranim posegom vanje, negativnim vplivom HE in MHE, za dosledno spoštovanje gradnje ribjih stez ter proti onesnaževanju ter za dosledno spoštovanje zakonodaje. Med ribiči se je krepila naravovarstvena zavest ne le o pomenu čistih voda za življenje v njih, ampak tudi o pomenu zdrave pitne vode. Žal so se po mojem mnenju tako investitorji HE, MHE, kot tudi država, obnašali zelo arogantno. Lep primer je HE Boštanj, kjer nismo uspeli, da bi v projekte in gradnjo vključili tudi ribjo stezo, s čimer sta bila kršena dva slovenska zakona in Evropska vodna direktiva. Uspeli smo šele pri HE Blanca. Pripravili smo več strokovnih posvetov in ob 130 letnici organiziranega ribištva na Slovenskem posvet Življenje vodi. Samostojno smo pričeli s popisovanjem onesnaževalcev voda v sklopu akcije Kataster onesnaževanj in kasneje skupaj z Ministrstvom za okolje in prostor več let uspešno delali na Evidenci malih onesnaževalcev, ki jo je MOP tudi delno financiral. V letu 2010 je vlada poskušala skozi spremembe in dopolnitve Energetskega zakona skozi stranska vrata v območje izgradnje HE vključiti tudi zgornjo Sočo. Pomembno zmago smo ribiči dosegli, ko smo ob podpori evropskih nevladnih organizacija EAA, kjer smo bili člani, in WWF to namero uspeli preprečiti.

Kako bi primerjali tedanje razmere v sladkovodnem ribištvu z današnjimi?

Naloge, ki danes stoje pred RZS, so v marsičem podobne tistim, s katerimi smo se soočali mi: varovanje okolja in voda, odgovorno upravljanje z ribjim življem, skrb za vzrejo domorodnih ribjih vrst, strokovno izobraževanje članov, delo z mladimi, razvijanje tovarištva. So pa družbene razmere verjetno še težje kot so bile v naših časih. Družba se žal še vedno v zadostni meri ne zaveda pomena narave, čistih voda in življenja v njih za zdravje ljudi. Tudi pogoji za delovanje nevladnih organizacij se, kot opažam, žal slabšajo.

Kako gledate na trenutne probleme in stanje v ribolovu, s katerimi se sooča slovensko sladkovodno ribištvo, kot so segrevanje vodotokov, ribojede ptice in podobno?

Trenutno je zelo pereče vprašanje segrevanja vodotokov. Problemi konflikta med ribojedimi pticami in ribami se vlečejo še od naših časov. Mi smo z velikimi napori in veliko potrpljenja uspeli začeti reševati problematiko kormoranov. V tistem obdobju smo veliko energije vložili v to, da smo začeli konstruktiven dialog z Društvom za opazovanje in proučevanje ptic Slovenije (DOPPS). Uspeli smo se dogovoriti za skupno štetje kormoranov, ki je bila osnova za sprejem vseh ukrepov za plašenje in odstrel. Ostaja pa še vedno problem sivih in belih čapelj, rac žagaric, ki se jim je v zadnjem času pridružil še konflikt z vidrami, ki so se močno razmnožile in razširile skorajda po vsej Sloveniji. Posebno uničujoči so vsi plenilci v manjših, gojitvenih potokih. Ribe še vedno niso v enakopravnem položaju, kljub temu, da so bolj ogrožene od ribojedih ptic.

Kaj menite, da je pomembno za nadaljnjo rast ribiške organizacije?

Vsekakor moramo nadaljevati bogato tradicijo in izročilo vseh generacij, ki so v 140 letih gradile slovensko sladkovodno ribištvo, krepiti tovarištvo in prijateljstvo med nami, ribiči, tako znotraj RD, kot na nivoju RZS. Še več pozornosti je treba nameniti naši naravovarstveni dejavnosti, saj brez čistih voda ne bo tudi življenja v njih. Čas, v katerem živimo, je še vedno naklonjen grobim posegom v naravo in vode, kjer je profit daleč na prvem mestu. Žal sta pomen čiste narave in življenja v njej še vedno premalo zasidrana v zavesti naše družbe. Zelo pomembno bo, da bomo znali poiskati vse enako misleče, naravovarstveno usmerjene organizacije civilne družbe in se še tesneje povezati z njimi. Predvsem pa, da bomo med mladimi našli naslednike, ki bodo ob svojem vse bolj napornem rednem delu našli dovolj ljubezni do prostovoljnega dela v sladkovodnem ribištvu in nadaljevali naše delo v ribiški organizaciji.

Kaj počnete najraje, kar ni nujno povezano z ribištvom?

S soprogo z veseljem preživljava prosti čas z družinama hčerk, posebej z vnukinjami. Trudim se, da bi si čim več časa vzel tudi za delo na njivi in vrtu. Delo z zemljo in rastlinami me pomirja. Rad grem tudi v naravo, nabirat zdravilna zelišča in gobe.

Uredništvo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*