Fruška Gora

Fruška Gora

fruska-gora

Destinacije: Nacionalni parkovi
Fruška Gora

Fruška Gora je ostrvska planina smeštena u Sremu, nedaleko od Novog Sada. Prostire se u dužini od oko 80 kilometara i ima širinu od 12 – 15 kilometara. Najveći deo Fruške Gore nalazi se u Srbiji, dok se manji deo prostire u Republici Hrvatskoj.

Planina se proteže uz desnu obalu Dunava, u pravcu zapad – istok, od Ljube do Šarengrada na zapadu, do Starog Slankamena na istoku. Najviši vrh Fruške Gore je Crveni Čot, koji dostiže visinu od 539 metara. Zbog izuzetnog prirodnog bogatstva, Fruška Gora je 1960. godine proglašena za Nacionalni park.

fruska_karta
Fruška Gora – karta

Nacionalni park Fruška Gora zauzima površinu od preko 25.000 hektara. Ukupna zaštićena površina iznosi čak 66.000 hektara. Lokacija, specifična geološka istraživanja, različiti mikro – klimatski uslovi, čine ovu planinu veoma interesantnom i važnom za različite naučne oblasti. Frušku Goru karakteriše veliki broj ugroženih, retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

alexander1-300x211Frušku Goru karakteriše bogata i raznovrsna flora. U užoj zoni Nacionalnog parka raste oko 1.000 vrsta biljaka, dok taj broj u celokupnoj zaštićenoj zoni prelazi brojku od 1.500 vrsta. Naročitu vrednost parka imaju vrste reliktnog i endemičnog karaktera, kao što su: lovorasti jeremičak, gorocvet, niska perunika… Frušku Goru krasi preko 30 vrsta orhideja, od kojih čak 18 ima međunarodni značaj. Takođe, bogatu floru planine čini i preko 400 vrsta gljiva. Branje gljiva podrazumeva izuzetn oprez i znanje. Od jestivih gljiva na Fruškoj Gori ističu se: sunčanica, paprena mlečnica, lisičarka, poljska rudnjača, šumska rudnjača, vrganj, kripavac… Smrtonosno otrovne gljive su: zelena pupavka i panterovka. Čak 90% površine Nacionalnog parka zauzimaju šume. Dominantne su šume lipe, hrasta i bukve.

orao-belorepan-na-fruskoj-gori-300x219Ništa manje značajna nije ni fauna Fruške Gore. Na području Nacionalnog parka boravi više od 200 vrsta ptica. Neke od njih su: detlić, patuljasti orao, orao krstač, siva senica… Na Fruškoj Gori su do danas registrovane 23 vrste vodozemaca i gmizavaca. Jedina otrovna zmija, inače izuzetno retka, je Vibera berus, odnosno šarka. Na planini se nalazi 60 vrsta sisara, podeljenih u 16 familija i 42 roda. Najbrojniji su šišmiši potkovičari, podeljeni u 17 vrsta. Od sitnijih sisara najinteresantniji su: tekunica, slepo kuče, mali rovčić… Među krupnijim sisarima ističu se šakal, divlja mačka, jelen i srna. Čak 38 vrsta sisara zaštićeno je kao prirodna retkost. Nedovoljno istraženi deo faune Fruške Gore čine beskičmenjaci. Riblji svet karakterističan je za planinska jezera, dok ga u potocima, zbog čestog presušivanja, nema.

Hidrografska mreža Fruške Gore je gusta i relativno pravilno raspoređena. Na planini nema prirodnih jezera, ali zato postoji 5 – 6 veštačkih. Takođe, u podnožju Fruške Gore nalazi ih se još desetak. Za turističke potrebe osnovano je Popovičko jezero, ali je ono danas zapušteno. Dva jezera, Ledničko i Bešenovsko, nastala su slučajno, popunjavanjem vode u napuštenim kamenolomima. Ostala fruškogorska jezera nastala su radi navodnjavanja.

65_big-300x168    Stari-Slankamen-300x168

Bogatstvo Fruške Gore čine i njene pećine. Na planini se nalaze tri prirodne pećine: Grgurevačka, Ležimirska i vrelo potoka Duboćaš. Osim njih, postoji i nekoliko veštačkih pećina, nastalih radovima na kamenolomu, kao i pećina isposnica kod manastira Rakovac, koju su isklesali monasi.

Grgeteg-ban_zps6cd0c85f-300x145
Manastir Grgeteg

Veliki značaj Fruške Gore imaju manastiri koji se na njoj nalaze. Nekada ih je bilo 35, a do danas je očuvano njih 16. Fruškogorski manastiri nastali su u periodu od 15. do 18. veka. Imali su veliki značaj u očuvanju i negovanju tradicije srpskog naroda tokom perioda osmanske okupacije. Aktivni manastiri na Fruškoj Gori su: Krušedol, Petkovica, Rakovac, Velika Remeta, Divša, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Jazak, Mala Remeta, Grgeteg, Beočin, Privina Glava, Šišatovac, Kuveždin i Vrdnik – Ravanica.

Fruška Gora ispunjena je brojnim atrakcijama. Naročito popularni su planinska izletišta i vidikovci. Najpoznatija fruškogorska izletišta su: Letenka, Stražilovo, Čortanovačka šuma, Hopovo, Iriški venac, Lipovača… Iriški venac ujedno nudi jedan od naboljih vidikovaca na Fruškoj Gori. Takođe popularan vidikovac nalazi se iznad naselja Vrdnik.

7ea218474c0db77b9b8a9ac852ad2555-300x201Posetiocima Fruške Gore na raspolaganju su razne mogućnosti za uživanje. U planinskom podnožju nalaze se Sremski Karlovci, a nedaleko je i prelepi Novi Sad. Atraktivan je i Stari Slankamen, sa koga se pruža predivan pogled na ušće reke Tise u Dunav. Ovo je mesto na kome je, prema legendi, sahranjen Atila Bič Božiji. Fruška Gora je, iako ne velika po površini, jedna od najlepših planina u Srbiji. Njen prirodni ambijent, ukrašen kulturno – istorijskim znamenitostima, čini je savršenom i s razlogom omiljenom destinacijom za brojne posetioce.

Posted on 06/10/2014 by bojancuha October 14, 2014

http://www.destinacijeusrbiji.rs/fruska-gora/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*