Dioptrija

Dioptrija

Dioptrija je termin koji u modernoj upotrebi predstavlja meru moći prelamanja optičkog sistema. Posebno pri kupovini lupe, termin dioptrija se često koristi umesto uvećanja. Jedinica moći prelamanja sočiva u oku je dioptrija i skraćeno se označava sa D.

Dioptrija u oftalmologiji je zapravo refrakciona greška ili refrakciona mana. Sam naziv kaže da za pojavu dioptrije je odgovorno nepravilno refraktovanje svetlosti kroz oko. Osnovni uzrok pojave dioptrije je neodgovarajuća prelomna moć rožnjače. Takođe uzrok može biti nepravilna dužina optičke osovine oka. Ovi uzroci dovode do pojave ukrštanja svetlosnih zraka koji ulaze u oko ispred ili iza žute mrlje umesto tačno na njoj. Rezultat nepravilnog prelamanja svetlosnih zraka su mutne slike objekata koje posmatramo.

Vrste dioptrije

Postoje tri tipa diotprija: kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija) i astigmatizam (rasipanje svetla).

Kratkovidost označava stanje oka kod koga se svetlosni zraci ukrštaju ispred žute mrlje i tako daju mutnu sliku objekata u daljini, dok objekti u blizini mogu se jasno videti.

Dalekovidost označava stanje oka kod koga se svetlosni zraci ukrštaju iza žute mrlje i tako nastaje nejasan i zamućen vid objekata u blizini dok je vid na daleko solidan.

Astigmatizam je slučaj ukrštaju i iza i ispred žute mrlje, tako da se na taj način dobija nejasan i zamućen vid na daleko i na blizu.

Kako se određuje dioptrija?

Dioptrija oka se može odrediti gledanjem predmeta sa udaljenosti od 25 cm, a onda pomerite predmet na najveću udaljenost od sebe pri kojoj ga jasno odnosno oštro vidite. Dioptrija oka se dobija kada se broj 100 podeli sa ovom razdaljinom. Navešćemo primer: ako najveća udaljenost pri kojoj predmet ostaje u jasno i oštro vidljiv iznosi 33 cm, onda dioptrije sočiva iznosi 100/33 = 3D.

Preuzeto sa: http://oci.rs