Avgust na Đeti

Avgust na Đeti
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Reportaža sa Đetinje: Avgust na Đeti

Veliki broj mušičarskih reka Srbije, leti nisu atraktivne za ribolov, prvenstveno zbog niskog vodostaja. U tom periodu godine, mušičari uglavnom posećuju reku Drinu, tražeći po kog krupnijeg lipca ili pak neku pastrmku na prelivima, u ranu zoru ili večernjim satima.

Jedna od najinteresantnijih reka Srbije, na kojoj se ipak može loviti potočna pastrmka i u avgustu mesecu, je Đetinja – veoma hladna, planinska reka, užičkog kraja. Ova reka raspolaže gotovo istim kapacitetom vode od početka do kraja lovne sezone. Dešava se blagi porast nakon nešto obilnijih padavina, ali, kroz dan – dva, voda se povuče i izbistri. Treba napomenuti da je temperatura vode izuzetno niska, čak i u najtoplijem delu godine, te se riba ne povlači u bukove ili dubine.

Iako mala i mnogima, ne toliko interesantna u ovom periodu godine, neki ljubitelji mušičarenja na manjim planinskim rekama, zaista mogu uživati, loveći pegavu lepoticu, pa i ostvariti po koji značajniji ulov. Među takvim mušičarima, našli smo se i mi – Tomi (Zvornik), Ruki (Loznica) i ja – Raka (Mali Zvornik). Ono što nas takođe posebno veže za Đetu je to što smo sva trojica, nekada živeli u Užicu. “A onaj ko je i prošao pored nje, zastao je i, ostavio deo srca svog, u kanjonu njenom“.

Zahvaljujući kanjonu i raskoši biljnog sveta, a pre svega, visokom listopadnom drveću, može se nesmetano loviti i u najtoplijem delu dana. Naravno, najidealniji je onaj dan, blago prošaranog neba, bez vetra. No, kada se zavučete u neke delove kanjona, zapitate se: “Da li to mrak pada u sred dana?“

Autor teksta Velibor Rakić – Raka

Aktivnost pasrtrmke i lovne mušice

Dok je samo mesec dana ranije, bila aktivna od svitanja do sumraka, kupeći na površini insekte “veličine šiišmiša“ , sada je situacija malo drugačija. Od svitanja, do kasnog popodneva, “tačkasta“ je bila aktivna samo na ulazu u virove ili manjim brzacima. Uzimala je nimfe, prvenstveno Fazanov rep i Zečije uvo, bez otežanja, ili sa lakim perlama, na udicama #12 i 14. Ono interesantno što smo primetili, je, da je halapljivo kupila velike suve muve – Veliku kamenjarku, na osmici udici i Dvorepu na desetci na ulasku u virove i naročito u bukovima (na kaskadama – Skakavci). Telo Velike kamenjarke, izrađeno delom od policelona, sa kombinacijom krila od srneće dlake, jedina je kombinacija koja je uspevala postići na jakoj vodi, ono što smo želeli, a to je visoka plovnost. Neverovatan prizor munjevitog iskakanja pastrmke na mušicu, izaziva divljenje i adrenalin dovodi do kritične granice. Toliko puta nas je uplašila svojim skokom, da sam sebe znao uhvatiti, kako se smejem sam sebi i svojoj reakciji.

 

U periodu od 09h do 12h, u virovima, naročito onim mirnijim, kupi na površini Dvorepu na udici #14, pa i 16, čak.

Najlepše pecanje, dolazi nakon popodnevne vrućine, kada voda prosto procveta. Kako se veče primiče, tako lovimo na sve manje suve mušice i prelazimo na mokre. Najlovnija među njima, pokazala se RCC – mokra varijanta, ali i CDC varijanta, na udici #14 – 16. Najuspešniji lov RCC muvom, postizao sam, bacajući blago nizvodno i držeći zategnutu strunu, pravio sam “osmicu“ levom rukom, lagano. Udarci su vrhunski i po meni, to je sami vrh kontakta sa ribom. Iznenadno uzimanje, koje se oseti “na obe ruke“!

Tereni na Đeti – varaličarski ili mušičarski deo?

Reka  Đetinja, podeljena je u tri dela, uzvodno od Užica:

Prvi deo – gradska plaža, pa sve do Male brane, je ciprinidno salmonidni reon. Pastrmka je ređa, a dozvoljen je ribolov na prirodne i veštačke mamce.

Drugi deo je “varaličarska zona“ i, proteže se od Male brane, pa sve do velikog Staparskog vira. Takođe ciprinidni i salmonidni reon, ali, procenat pastrmke se povećava znatno. U ovom delu se love najkrupnije pastrmke, a po nekad’ zaluta i mladica. Godišnje se na ovoj reci u proseku ulovi 2 – 3 mladice, što je sasvim dovoljno i privlačno. Iako je ovo varaličarska zona, pretežno se lovi na mušicu uz režim C&R. Prosečna lovna dužina pastrmke , iznosi 22 – 28cm, ali ima i ulova 30+, dok se u proleće i jesen znaju ostvariti ulovi primeraka od 40 – 50cm.

Najpoznatiji virovi – lovna mesta su od Rajske plaže, uzvodno: čuvena Galerija, Železnički most i naravno, ne treba nikako preskočiti Skakavce! U njihovim bukovima, kriju se možda i najkrupnije pastrmke na ovoj reci. Sve do Staparskog vira, teren je pristupačan i predivan za mušičarenje.

Treći deo je, mušičarska zona – od Staparskog vira, uzvodno. Ribolov dozvoljen isključivo na veštačku mušicu, priborom za mušičarenje, sa udicom bez povratne kuke uz režim C&R. Virovi su kao iz bajke, ali ne idite uzvodno. Zašto? Pa jedini razlog, pored toga što je na mestima malo manje pristupačan teren, je to, što nema izlaza iz kanjona na put, bar 2km. A vraćanje nizvodno, na mestima predstavlja po malo i problem, da ne pocepate kombinezon, jer, treba prekoračiti malo granje, pa malo skočiti sa stene na stenu. Mene lično, ovaj deo fascinira jer je “divlji“! Inače, u ovom periodu, pastrmka je uzimala u ovom delu nimfe pretežno ili dvorepu na udici veličine #12.Prosečna lovna dužina pastrmke u mušičarskoj zoni je nešto manja nego u varaličarskoj zoni i iznosi 18 – 25cm, ali, na nimfu ili pak na suvu mušicu u kasno poslepodne, uspešno se love i pastrmke od 25 do 30cm. Krupnija se javlja veoma retko, ali smo je viđali.

Tomašević Zdravko – Tomy

Utisak

Kao i uvek, ocena 10! Isplatilo se prevaliti toliki put, ustati u 3h ujutru i voziti po mraku i magli. Jedino što smo propustili su fotografije i video snimci, pošto smo bili opremljeni vrhunskim fotoaparatima i kamerama, ali razdvojili smo se i malo više zaneli samim ribolovom, te smo ovaj propust shvatili tek po povratku kući. Ali, se Tomi ne vraća bez bar desetak kvalitetnih fotografija, koje mi je ustupio. Želeo bih još pomenuti i ribočuvarsku službu, koja nas je oduševila kao i uvek. Rigorozna, ali, opet, toliko prijatna. Jedni od retkih ribočuvara, koji zaista rade svoj posao, visoko profesionalno.

Nakon još jednog letnjeg ribolova, mi nastavljamo dalje po planinskim rekama Srbije i, nadamo se ponovnoj i to skorijoj poseti, nezaboravnoj Đeti!

Bistro!

Autor: Velibor Rakić – Raka,
Foto: Tomašević Zdravko – Tomy

Evo kako je to izgledalo u Mušičaru 17. broj

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*