List MUŠIČAR
mušičarenje - turizam - ekologija
Sve o mušičarenju na jednom mestu!
Preko 3000 tekstova sa prostora exYU.
25 Evropsko prvenstvo u mušičarenju Crna Gora 2019 – najava 25th FIPS Mouche European Fly Fishing Championship „Montenegro 2019“ Termin: 1th – 7th july 2019. WELCOME!Napravljen je i sajt na engleskom jeziku https://25effc.me/Organizacioni odbor… Ceo tekst >
Sajam nautike, lova i ribolova – najava Organiziraju: Beogradski sajam Sajam nautike, lova i ribolovaVreme održavanja: 1. marta – 5. marta 2019. Radno vreme: 10.00 – 19.00Sajam nautike, lova i ribolova, Bulevar vojvode Mišića 14, 11000 Beograd, SrbijaSajam nautike, lova i ribolova je specijalizovana manifestacija za plovila svih vrsta, opremu za lov i ribolov, sportove na vodi i ronjenje, nautičku, kamp i outdoor opremu.Pre ovog sajma na istom mestu će biti Sajam Turizma od 21 – 24 februara 2019… Ceo tekst >
Mesec februar – ribe u lovostaju Štuka Norveška. Foto: Jovan OgnjanovićLovostaj za štuku nastupa od 01.02. – 31.03. (zbog mresta). Još od oktobra prošle godine sve vrste pastrmki koje se mogu loviti na našim rekama i jezerima su u lovostaju od 01.10. – 28.02. tekuće godinePošto je 01.03. 2019. – petak otvor na pastrmku će biti za taj vikend.Da se podsetimo – kod nas u našim vodama se nalaze Potočna pastrmka, Makedonska pastrmka, te Jezerska i potočna zlatovčica i alohtona vrsta Du… Ceo tekst >
Mušičarska Akademija Crne Gore – Prvo predavanje Svi učesnici na prvom predavanju MACG u MojkovcuOdržano je kako je i najavljeno 27. januara 2019. prvo predavanje u organizaciji Mušičarske Akademije Crne Gore (MACG). U izuzetnom ambijentu škole JUSMŠ „Vuksan Đukić“ u Mojkovcu, naš predavač Ivica Rajković je uz interakciju sa slušaocima uspio na najbolji način da objasni, demonstrira i prezentuje osnove mušičarenja, izrade mušica i osnove takmičarskog mušičarenja.Raduje nas … Ceo tekst >
U nedelju 27. januara u 13h – Protest NE DAMO REKE U nedelju 27. januara u 13h se okupljamo na studentskom trgu. Borimo se za reke i vodu. Borimo se za zdravlje i našu bezbednost.Planinske reke se uništavaju izgradnjom mini hidroelektrana (MHE), beogradsko izvorište je ugroženo izgradnjom, septičkim jamama, izbušenim reni bunarima za vodosnabdevanje, kragujevačko izvorište je takođe ugroženo nelegalnom gradnjom … Svuda bahati pojedinci i nefunkcionalna država ugrožavaju javni interes, na… Ceo tekst >
Makedonska pastrmka Sa velikim zadovoljstvom možemo reći da je jedna od najlepših vrsta pastrmki upravo makedonska pastrmka. Živi kao svaka druga pastrmka u čistoj i hladnoj vodi. Odlikuje se izuzetnom bojom, koja se u zavisnosti od vode proteže od zlatno-žute do braon-zelene. Postoje crvene i crne tačke na telu koje su veće kod starijih primeraka. Karakteristično je to što je donji deo zadnje peraje nužno bogat crvenom bojom, baš kao i leđa (manja) leđna peraja.– Mak… Ceo tekst >
Mušičarski predeni predvezi Fairy River Mušičarski predvez je po mnogima najbitniji deo opreme. Od njega zavisi preciznost zabačaja, vođenje veštačke mušice, zamaranje i izvlačenje ribe.Nemoguće je u toku ribolovačke sezone koristiti samo jedan ili dva predveza, bez obzira na to što možda pecate samo na jednoj reci ili samo jednu ciljanu ribu. Potrebno je prilagođavati se uslovina na vodi i zato savetujem da pored ozbiljnog izbora mušice malo vremena provedete u odabiru pravog predveza za da… Ceo tekst >
Mali zalogaji, veliki ulovi! Klasične muve se nekako uvek nađu kod mene u kutijama. Ima tu mnogo varijacija na pomenute muve, a ovo su one najklasičnije Gnat i Red tag.Veličina udice #20, paun, pero, crveni rep.Gnat je definitivno kod mene u kutiji i na tipetu kada sam na vodi najdominatnija muva. Sem veličine udice na kojoj je pravim ništa drugo kod ove muve ne menjam. Prepopruka pri izradi, zbog lovnosti, pre svega, a onda i trajnosti je tvistovati pauna, pero petla i konac sve u jednom i tek onda sa… Ceo tekst >
Vision Tossu filc cokule Ova cokula (cipela za kombinezon) je razvijena da bi obezbedila maksimalnu udobnost i komfor pri hodanju kroz reku i po kamenitoj i nepristupačnoj obali. Tossu ima totalno nov i jedinstven srednji sloj đona napravljen od EVA materijala koji maksimalno amortizuje neravnine i grubo kamenje.Podjednako je vođeno računa da i gornji deo cipele obezbedi potrebnu zaštitu za članak, a gumeno ojačanje na prednjem delu cipele sprečava povrede od kamenja kada se hoda kro… Ceo tekst >
Intervju – Jure Osolin, Prvak Slovenije u mušičarenju za 2018. Zamolili smo gospodina Jureta Osolina, Prvaka Slovenije za proteklu godinu da za čitaoce Mušičara da intervju i svoje mišljenje o situaciji koja sada vlada u takmičarskom mušičarenju, stanju riba i reka, te generalnu poruku mladima.• Predstavite se našim čitaocima: lični podaci (ako želite) i čime se još bavite pored FF.Zovem se Jure Osolin, imam 33 godina i dolazim iz Domžala, malog grada blizu glavnog mjesta Slovenije Ljubljane, gdje radim u lovač… Ceo tekst >
Vlažna staništa prirodno rešenje za klimatske promene Povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa (02.02.2019.), WWF Adria ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je za proteklih 45 godina nestala trećina vlažnih staništa, dok danas ovi značajni ekosistemi nestaju tri puta brže od šuma. Ubrzani gubitak i uništavanje močvara, reka i jezera značajno doprinose problemu globalnog zagrevanja. Zbog toga se ove godine Svetski dan vlažnih staništa obeležava pod sloganom „Vlažna staništa i klima… Ceo tekst >
Ravnjak (Bistrica) Ravnjak (Bistrica) izvire ispod Pećarca na dodiru krečnjačke mase i škriljaca u podlozi. Gornji dio toka dug je oko 2km, zove se Suvoravnjak. Ime je dobio po tome što tokom cijele godine u njemu nema vode, već presušuje. U njemu ima vode tokom jeseni i proljeća, za vrijeme otapanja snijega na Sinjajevini. Glavni izvor, (vrelo), Ravnjaka izvire ispod puta Mojkovac – Đurđevića Tara. To je zapravo sistem koncentrisanih vrela koja izbijaju iz krečnjačkih blo… Ceo tekst >
Tamniji okeani zbog globalnog zagrevanja Rast temperature na Zemlji promeniće boju okeana zbog pada broja fitoplanktona i sitnih organizama u morima, koji apsorbuju i odbijaju svetlost.Naučnici su utvrdili da će toplija mora negativno uticati na populaciju fitoplanktona i da će ih biti sve manje u narednih decenijama.Što je više fitoplanktona voda poprima neku vrstu zelenkaste nijanse, a zbog predviđenog pada broja ovih organizama do 2100. godine 50 odsto svetskih mora će potamneti.Promena boje,… Ceo tekst >
